Pretraga
Trg Šabačkih Žrtava 1/7, 15000 Šabac, Srbija, T: +381 15 343 303

Пут на Свету Гору

 

ХИЛАНДАР
ПРАЗНИК СВЕТОГ СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ
24/27-02-2016

Вече пред одлазак пут Свете Горе, као и претходних пута тако и овог, није ме хтео сан. Као да сам једва чекао да се пробудим и да пођем пут Хиландара. Када се група ходочасника окупила на поласку, одмах се осетила позитивна енергија и као да је по промисли Божијој бирана група за ово ходочашће. Кренули смо уз звуке духовне музике што је красило ово путовање све време док смо се возили аутобусом. Уз пријатан разговор са ходочасницима од којих су неки већ стари Хиландарци а неки одлазе по први пут пала је и ноћ. Мада, гледајући кроз прозор аутобуса као да је сам Свети Симеон уредио да месечина толико буде јака да је одавало утисак да се и даље возимо под дневном светлошћу.
 По доласку у Уранополис, градић из којег изпловљавају трајекти према Јовањици, арсани манастира Хиландара облаци су нам наговештавали да нас чека киша и лоше време на Атосу. Ипак се то није обистинило сачекало нас је тмурно време без кише што нам је омогућило да у потпуности обиђемо манастир као и његову околину. Сместили смо се у два мини буса и неколико теренских возила јер је много гостију, ходочасника дошло на Свету Гору да заједно са братијом прослави и проведе ктиторску славу Светог Симеона Мироточивог. Уз благослов Богородице кренули смо ка манастиру.
При доласку у манастир гостопримац нас је позвао да се послужимо кафом, ратлуком, манастирском ракијом или водом по слободном избору. Док смо се ми окрепили, гостопримац нас је упутио у конак и дао нам информације о богослужењу за тај и сутрашњи дан као и информације о раду продавнице манастира коју смо прво посетили. Сместили смо се у конак и заједно смо отишли у манастирску продавницу а потом и у обилазак манастира. Групу од око 20-ак ходочасника, који су по први пут у манастиру повео сам у обилазак манастира како би се упознали са његовом историјом и како би касније могли самостално да прођу кроз делове манастира где је и сам Свети Симеон боравио. Причао сам им о настанку манастира, његовим ктиторима а нашим Немањићима, лози Светог Симеона, бунару и пиргу Светога Саве када ми је било јасно да сви дишу као један и да једва чекају следећу информацију и причу. Колико год да би им причао по погледу сам им видео да су се потпуно саживели са окружењем и да би могли слушати приче данима, уосталом мало је један дан да се испричају све приче везане за историју овое светиње. Попели смо се на пирг Светог Саве одакле се пружа фасцинантан поглед на манастир и његову околину. По обиласку пирга пролазили смо поред дела где и даље трају радови и обнова од пожара који је захватио манастир јос 2004.године. Поздравили смо раднике а њиов осмех нам је говорио да их умор не стиже и да су уз њих Свети Сава и Свети Симеон и као да опет учествују у подизању и обнови ове светиње. Прошетали смо до Хрусије. Арсане манастира са источне стране и пирга Краља Милутина као и поред Крста Цара Душана места где су цара дочекали Хиландарци када се он склонио на Свету Гору од куге, где смо направили групну фотографију, а такође и крста краља Александра Обреновића који нас подсећа на његову петодневну посету манастиру као и давање великог прилога манастиру. Такође, место где смо стали да испричамо приче о доласку чудотворне иконе тројеручице на магарету из Србије на Свету Гору или проскинитар Пресвете Богородице Тројеручице  након чега смо отишли на вечерњу литургију. Доласком на литургију осетили смо велику благодат по први пут од доласка у манастир смо целивали иконе, чудотворну икону Тројеручицу, као и сам кивот где су лежале мошти Светог Симеона. Када се завршило богослужење отишли смо у трпезарију коју су подигли ктитори манастира где смо се заједно са свим гостима и братијом помолили и вечерали. Током путовања препричавао сам сапутницима своја искуства из претходних посета манастиру као и о укусу хране коју монаси припремају. Многи су ми тражили поглед како би ми дали знак да сау управо доживели оно о чему сам им говорио. Као да сами анђели учествују у спремању хране и помажу братији. Данас је трпеза је била свечанија него осталим данима ипак је ктиторска слава.  Имали смо око сат времена да се одморимо пре бденија што су многи од нас максимално искористили да осете удобност кревета у конаку. Будући да често путујем и спавам у различитим хотелима али удобан кревет као онај у конаку нисам до доласка у манастир срео, прекривач нигде мекши ми није био као и јастук а сан никад мирнији. То вам могу причати али мој савет вам је да то доживите. Дошло је време за бденије. Трајало је од 19 часова до скоро два сата у ноћ а затим смо опет отишли по мало сна до јутрења и причести.
Јутрење нам је опет омогућило да осетимо благодат молитве у овој светињи да целивамо иконе као и гроб Светог Симеона као и онима који су се постом и молитвом припремали за свету тајну причешћа. По причешћу опет смо сели за  хиландарску трпезу заједно са свим гостима и братијом. За време оброка читане су житије Светог Симеона. Опет исти погледи мојих сапутника који су потврђивали анђеоску умешаност у кухињу Хиландараца. Након завршетка оброка сви смо добили икону Светог Симеона Мироточивог као и благослов Високопреподобног архимандритита Методија, игумана манастира Хиландар. Време до поласка ка арсани Јовањица искористили смо за додатни обилазак манастира, молитву као и одлазак до оближњег манастира Есфигмен. Пут до Јовањице опет нас је подсетио на лепоте Богородичиног врта. Током пловидбе трајектом хранили смо галебове али неки и ћутке седели пресабирајући утиске које смо понели из светог манастира.
Вратили смо се у градић Уранополис сели смо у аутобус и упутили се ка Солуну. До Солуна смо размењивали утиске и импресије које смо понели из Хиландара. У Солуну смо прво посетили  Српско Војничко Гробље – Зејтинлик где нас је времешни чувар овог гробља господин Ђорђе Михаиловић дочекао и испричао занимљиву причу како о току рата а тако и причу о изградљи гробља али и о војницима чије мошти овде почивају. Попили смо по ракију за покој душама и наставили наше ходочашће обиласком цркве Светог Димитриса. Уласком у овај храм осетили смо миомирис светог мира које истиче из моштију овог свеца. Присуствовали смо и вечерњем богослужењу.
Долазак у Солун није потпун ако се не прошета улицама овог града и осети дух Солуњана. Тако да смо имали време да прошетамо централним улицама града и полако се упутили према Србији.
Аутобус је прошао наплатну рампу, последњу на овом путовању а аплауз који смо добили након завршне речи и обраћања сапутницима довољно нам је рекао о успешности овог путовња. Наше ходочашће се само на час паузирало јер нас већ наредних дана очекују нова путовања и обиласци светиња.
И да не заборавим најбитније,
Вратите се на почетак овог текста и прочитајте како ме сан није хтео ноћ пред полазак Хиландару, има ту и усхићења јер велика је благодат отићи на то свето место. Такође има и много тога што нам се на душама и уму сакупља из света у коме живимо. Битно је то да по повратку из Богородичиног врта Свете Горе мирно спавам и да се душа смири и очисти од свега овоземаљског. Верујем да исто многи осећају када се врате а то је да опет пођу, Богородичином врту Светој Гори Атонској. Праштајте!

 

Са поштовањем,
Радојчин Душан
Лиценцирани туристички водич
20160224_161748 20160225_133951 20160226_163021
O Autoru

Ostavite komentar

*